Mesec: mart 2022.

Cene apartmana na Divčibarama

I u ovoj godini vlada veliko interesovanje investitora odnosno kupaca za nekretnine na Divčibarama. Trenutno je aktivno oko 20 gradilišta. Uglavnom su u pitanju apartmanski objekti koji imaju od 20-30 smeštajnih jedinica po objektu. U toku je i izgradnja još pet objekata hotelskog tipa.

O velikom interesovanju za gradnju na Divčibarama, govori i podatak da je u toku postupak za izdavanje građevinskih dozvola za još par desetina sličnih objekata.

Cena apartmana na Divčibarama

Cene novogradnje na Divčibarama se kreću od 1.300, pa i do 2.000 evra po kvadratu. Cena zavisi od lokacije, opremljenosti apartmana, kvaliteta gradnje i dodatnih sadržaja. Kao kupci apartmanskih objekata, tradicionalno su najviše zainteresovani stanovnici Beograda, Novog Sada i drugih gradova Vojvodine.

Imajući u vidu da su kamate na štednju previše niske, investiranje kroz nekretnine se pojavilo kao jedan od trenutno najisplativijih i najsigurnijih načina za uvećanje kapitala, pa se sve veći broj ljudi odlučuje da ulaže novac u kupovinu nekretnina, za koje se očekuje da će u narednom periodu imati uvećanu vrednost.

Cena placeva na Divčibarama

Pored kupovine apartmana u apartmanskim objektima,  veliko je interesovanje i za placeve na Divčibarama. U zavisnosti od lokacije i pristupne infrastrukture, cene placeva na Divcibarama se kreću od 2.000 do 5.000 evra za ar.

Uskoro redizajniran sajt www.divcibareinfo.com sa širokom ponudom nekretnina, apartmana, smeštaja, hotela i restorana na Divčibarama..

U subotu 26. marta Divčibare Ski Resort u saradnji sa Udruženjem „Naši snovi“ organizuje humanitarnu ski trku u paralelnom slalomu sa početkom u 10 časova.

Pozivaju se svi ljubitelje zimskih sportova (deca i odrasli) da učestvuju u humanitarnoj trci i na taj način zajedno obezbedimo finansijska sredstva Udruženju za pomoć deci sa posebnim potrebama „Naši snovi“ iz Valjeva za aktivnosti koje deca realizuju u dnevnom boravku. Učešće iznosi 20 evra, i pored učešća u humanitarnoj trci kotizacija uključuje i dnevni ski pass na skijalištu, ukoliko vremenski i temperaturni uslovi to budu dozvoljavali.

Uplate za učešće u humanitarnoj trci mogu se izvršiti na sam dan trke (26. marta), na mestu održavanja trke, do 10 časova.

U subotu za sve posetioce biće organizovana i panoramska vožnja žičarom.

U subotu 26. marta zatvaramo ski sezonu do sada najuspešniju sa 90 skijaških dana.

Za vreme trajanje trke nastupaće DJ Bruce Hullter.

Član Gradskog veća Vladimir Blagojević za Vamediu govori o ulaganjima i planovima za Divčibare. On navodi da država u infrastrukturu Divčibara ulaže više od 20 miliona evra, ali i ističe da se Divčibare kao oaza prirode moraju sačuvati.

Vamedia: U poslednje dve godine o Divčibarama se govorilo više nego ikad?

Blagojević: Rekao bih da je to s razlogom jer nikada više ulaganja u Divčibare nije bilo nego sada. Napravljen je veliki zaokret u samom posmatranju potencijala Divčibara i načinu korišćenja resursa koje Divčibare imaju. Investitori su to prepoznali, turisti to prepoznaju i sada zaista imamo ekspanziju interesovanja i sa jedne i sa druge strane.

Vamedia: Kad kažete zaokret na šta mislite?

Blagojević: Naš imperativ je izrada novog urbanističkog plana i poboljšanje infrastrukture: kanalizacije, vodovodne mreže, elektro snabdevanja. Ovo u stvari i jeste najodgovorniji, najteži i najskuplji deo posla koji umnogome prevazilazi investicione mogućnosti našeg grada. O razvoju i organizaciji turističke ponude Divčibara stara se  i Turistička organizacija Valjeva. Gosti dolaze sa svih strana. Beležimo neočekivani rast broja poseta turista iz dana u dan. Uglavnom su to zaljubljenici u prirodu i nenarušeni mir po kojem je naša planina jedinstvena. Divčibare su postale i skijaška planina izgradnjom nove staze i žičare. Tu su i sportisti koji dolaze na pripreme kao i veliki broj IT nomada. Već sada imamo i višednevni Muzički festival MMF koji nije samo zbir koncerata već posetiocima pruža  lepezu raznih aktivnosti.

Vamedia: Pomenuli ste projekte, koje su to aktivnosti?

Blagojević:Gotovo je završen put iz pravca Valjeva koji je Republiku koštao preko 4 miliona eura, projektujemo kanalizacionu mrežu i postrojenje za preradu otpadnih voda za koje je država odvojila oko 7 + 4 miliona eura. Tender za projektovanje i izvodjenje vodovodne mreže (preko 1,7 miliona eura), kao i nove velike trafo stanice i distributivnog sistema (gradjevinski radovi 0,5 miliona e + oprema preko 2 miliona).  Sa lepim  vremenom očekujemo i početak radova. Kada na ovo dodamo još nekolicinu manjih aktuelnih projekata dolazimo do visine ulaganja od preko 20 miliona eura. Upravo one koju nam je predsednik Vučić lično obećao za infrastrukturu prilikom posete Divčibarama pre samo godinu i po dana favorizujući time našu planinu.

Rekonstruisali smo tržnicu, uradili igrališta za decu, asfaltirane su ulice i tu je još niz projekata na kojima se radi: tri parkinga su projektovana i gradnja počinje uskoro, turistički Infocentar, pešačke staze i odmorišta gde upravo krećemo sa projektovanjem. U toku je projektovanje „Bike parka“ specifičnih biciklističkih staza ili poligona koji se nalaze sa strana same skijaške staze i predstavljaju jedinstvenu letnju ponudu uz žičaru. Za ovaj projekat TO je već konkurisala kod ministarstva turizma.

Za sada dakle stvaramo preduslove, koji već uslovljavaju, a tek će uslediti i  pojačano preduzetničko investiranje u smestajne kapacitete i razne sadržaje. Mi kao lokalna samouprava u budućnosti bavićemo se izgradnjom samog centra, sportskih, zabavnih infrastrukturnih objekata i sl.

Vamedia: Da li možemo da razjasnimo hoće li Divčibare biti urbanizovane poput Zlatibora, to je ono o čemu se dosta govori?

Blagojević:U poslednje vreme spekuliše se u medijima poredjenjem razvoja Zlatibora i Divčibara. Pritom se navodi da su Divčibare krenule putem nekontrolisane urbanizacije kakva je na Zlatiboru. Lično mislim da se ovde ne radi o dobrom i lošem, već o dva različita puta. Svakako mi se držimo svog puta, autentičnog i u pogledu urbanizacije dijametralno suprotnog od Zlatibora, Kopaonika ili sl. Isto govore parametri gradnje koje propisuje naš važeći prostorni plan. Naša je želja da iskoristimo priliku i novim Divčibarama damo svoj lični izraz, a to je onaj koji se odrične besomučne gradnje i dobiti zarad ekologije, zdravlja i autentičnog mira koji smatramo našim najjačim turističkim adutom.

I pored restriktivne ali i realne urbanističke politike grada, investiranje i gradnja na Divčibarama je jako isplativa. Nameti za investitore su mnogo manji nego na sličnim mestima, a potražnja za kvadratima sve veća. U prilog tome govori broj aktuelnih gradilišta. Divčibare su takođe razvojna šansa Valjeva na više načina. Najpre to je prilika za sve veći priliv novca u gradski budžet, a tu su i nova radna mesta za gradjane Valjeva i neposredne okoline Divčibara.

Vamedia: Povremeno se govorilo i o pretnji ekološkom katastrofom?

Blagojević:Da ne bismo govorili paušalno , pogledajmo malo unazad situaciju na Divčibarama. Decenijama nije bilo nikakve planske gradnje, na Divčibarama su tako izgradjena čitava naselja, blokovi vikendica. Izostajala je infrastruktura. Voda, struja,  kanalizacija koje su ključne. Tu negde i razumem ovakvu genezu organizacije gradnje jer prosto nije u to vreme ni bilo interesovanja poput današnjeg. Zgrade koje danas zagadjuju okolinu sagradjene su po gradjevinskim dozvolama koje su izdate ranije.  Da li neko zaiasta veruje da bilo ko od tima ljudi koji rade na afirmaciji Divčibara želi da ostane upamćen kao tvorac nekakve katastrofe? Nekako se preskače činjenica da smo mi ti koji su zabranili izgradnju apartmanskih kompleksa i hotela sa septickim jamama i time sprečili ekolosku katastrofu. Jesmo time oštetili neke investitore i ulaganja, ali iz razloga očuvanja Divčibara.  Grad vode ljudi koji su svoj život vezali za Valjevo. Ovde su naše porodice. Nama je kao I svakom drugom gradjaninu stalo da Divčibare budu na pravom putu. I sve ovo sada postaje optimistična priča. Mi znamo kako i imamo rešenje, a država jasno pokazuje svojim investicijama da ne žali novac za očuvanje naše planine. Posebno sam radostan što u poslednje vreme puno komuniciramo sa Udruženjem Divčibare i zajedničkom pameću već utičemo na rešavanje iz davnina nerešivih problema. Takodje zahvaljujem na doprinosu Udruženju arhitekata Valjeva. Sve ovo su razlozi zašto se sada rade I kanalizacija I vodovod I sve što je potrebno da Divčibare budu san svakog investitora sa jedne strane i oaza prirode I cilj savremenog turiste sa druge.

Vamedia: Želite li nešto da poručite investitorima ili turistima koje toliko pominjete i šta su Divčibare za vas lično?

Blagojević:Znajte da svakog investitora dočekujemo sa radošću i željom da pomognemo. Doživljavamo ih kao važne saučesnike u ostvarenju našeg novog Divčibarskog sna.

Svakom posetiocu bih poželeo da oseti deo našeg divčibarskog optimizma, mira i dubokog spokoja i da što više toga ponese odavde za kasnije. Još neko vreme zamolićemo za malu dozu strpljenja za sve što još nije savršeno, ali ne za dugo, obećavamo.

Teško je govoriti lično o Divčibarama, a da to ne bude poetski i nostalgično. Zato već po ustaljenom pravilu zaključio bih i danas našim divčibarskim sloganom: Naša planina je pitoma i tiha. A mi cemo se truditi da takva i ostane.

preuzeto sa vamedia.info