Autor: admin

Divčibare će uskoro postati još zelenije – u planu je sadnja čak 10.000 stabala bora! Pripreme za pošumljavanje terena već su u punom jeku, a radovi se fokusiraju na područje oko ski staze Crni vrh, kako bi sve bilo spremno za sadnju.

Prema rečima Đorđa Čolića, ključnog aktera ovog projekta, pažljivo se obrađuje teren kako bi se obezbedili optimalni uslovi za rast novih stabala. Inicijativa ima za cilj ne samo estetsko unapređenje Divčibara, već i očuvanje i obogaćivanje prirodnog ambijenta, što će doprineti boljem ekološkom balansu i pružiti dodatnu atraktivnost turistima.

Ovaj projekat predstavlja značajan korak u revitalizaciji prirodnog pejzaža planinskog centra, osiguravajući da Divčibare ostanu idealna destinacija za sve ljubitelje prirode i zimskih sportova. Radovi su pažljivo planirani i izvedeni, kako bi se postigao maksimalni efekat i dugoročna održivost šumskog fonda u ovom predivnom području.

Divčibare, smještene na planini Maljen, odavno su omiljena destinacija za turiste, ali malo ko zna da Maljen postoji vekovima, čak i pre osnivanja Valjeva. U srednjem veku, pre formiranja grada Valjeva, područje poznato kao Bela Stena na Maljenu bilo je značajno naselje. Tada je knez Lazarev vlastelin Detoš, pre 1389. godine, posedovao zemljište u dolini reke Dragobilj sa crkvom posvećenom Materi Božijoj, koja je kasnije postala deo manastira Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori.

Nakon Kosovske bitke 1389, ova oblast je menjala vlastelinike između srpskih i ugarskih plemića sve dok nije pala pod Osmansku vlast 1458. Dve godine posle Kosovske bitke, ugarski ban mačve Nikola Gara, zet kneza Lazara, ustupio je 1392. godine određene posede u raškoj zemlji ugarskom kralju, među kojima se nalaze i posedi na Maljenu. Krajem 14. i početkom 15. veka, trgovi u Valjevu, poput onih kod Debrečena (poznatog i kao Dobročinom) i Nepričave, počeli su da se razvijaju u blizini ruševina istorijskog Jerininog grada.

Ugovor iz Tate, potpisan 1426. godine između ugarskog kralja Žigmunda i despota Stefana Lazarevića, pominje oblast Maljena kao deo Mačvanske banovine. Pad tvrđave Bela Stena 1458. godine, zajedno sa padom Smedereva 1459. godine, doveo je do prelaska srpskih poseda na Maljenu pod Osmansku vlast, čime je ova oblast postala pogranična zona, često meta napada i pljački moćnika.

Zapis „Bela Stena pre valjevskog trga“ podseća nas na bogatu prošlost ove regije. Tokom austrijske vladavine u delu Srbije (1718–1739), Maljen je bio deo granice između Austrije i Turske. Nakon Beogradskog mira iz 1739. godine, Austrija je bila obavezana da uništi sve pogranične tvrđave, ostavljajući za sobom samo imena stražara.

Danas, Divčibare nastavljaju da privlače turiste, istovremeno čuvajući bogatu istoriju planine Maljen koja je oblikovala ovu jedinstvenu regiju.

Gorska služba spasavanja (GSS) stanice Valjevo uspešno je sprovela prvu fazu projekta „Jačanje kapaciteta GSS stanica Valjevo“ na Divčibarama, tačnije na vidikovcu „Ljuti krš“. Ovaj projekat predstavlja ključni korak u unapređenju naših sposobnosti za brzo reagovanje u vanrednim situacijama na planinskim terenima.

U okviru vežbe, tim GSS-a simulirao je realne uslove rada u planinskom okruženju, demonstrirajući visok nivo profesionalnosti i spremnosti za hitne intervencije. Vežba je takođe obuhvatila koordinaciju sa lokalnim vlastima, čime je dodatno osnažena saradnja u cilju očuvanja bezbednosti posetilaca Divčibara.

Povodom ove inicijative, razgovarali smo sa Đorđem Petrovićem, pripadnikom GSS stanice Valjevo, koji je istakao značaj ovog projekta:
„Ova vežba je od presudne važnosti za modernizaciju naših kapaciteta. Divčibare su izuzetno poseban planinski centar, te je naša misija da obezbedimo maksimalnu bezbednost svih posetilaca. Sprovodimo sve potrebne aktivnosti kako bismo bili spremni za svaku vanrednu situaciju,“ rekao je Petrović.

Dalji rad na projektu podrazumeva unapređenje opreme, dodatne obuke i proširenje sistema hitnog reagovanja, čime se osigurava efikasnija i brža intervencija u slučaju potrebe. Projekat „Jačanje kapaciteta GSS stanica Valjevo“ predstavlja primer proaktivnog pristupa lokalnih vlasti u očuvanju sigurnosti i zdravlja građana, kao i posetilaca ovog popularnog planinskog centra.

Kad pomislite na letovanje, prva asocijacija je često obala, ali za porodični odmor sa malom decom Divčibare predstavljaju savršen izbor. Umesto gužve i stresa popularnih letovališta, otkrijte čari planinskog ambijenta koji pruža brojne prednosti.

Roditeljski strah od dugih putovanja i napora sa malom decom lako nestaje kada saznate da su Divčibare udaljene svega nešto više od sat vremena od Beograda. Time se putovanje čini mnogo udobnijim i bez stresa.

Još jedna briga koju mnogi imaju na obali jeste intenzivno sunce i štetni UV zraci – često zahtevaju stalnu borbu za zaštitu dece od sunca (posebno između 11h i 16h), dok na Divčibarama uživate u prijatnoj temperaturi i osvežavajućem planinskom vazduhu koji odgovara i deci i odraslima.

Pored toga, troškovi letovanja u Divčibarama su znatno niži u odnosu na najjeftinije morske destinacije – putni troškovi, smeštaj, ishrana i dodatne aktivnosti prilagođeni su svim budžetima. Za ljubitelje kupanja, na raspolaganju su tri hotela sa bazenima, kao i apartmani i vikendice koje nude saune, džakuzije i montažne bazene.

Ako prvi put planirate letovanje sa decom, Divčibare su destinacija koju vredi izabrati – manje stresa, jednostavnija organizacija i povoljnije cene. Uživajte u nezaboravnom letnjem odmoru na Divčibarama i otkrijte sve prednosti planinskog odmora!

Divčibare su dobile novi rezervoar, čime je povećan kapacitet i rešeno pitanje vodosnabdevanja na vodećoj turističkoj destinaciji valjevskog kraja.

Radovi su započeti 2022. godine, a sredstva od 2,5 miliona evra su obezbeđena posredstvom Kancelarije za javna ulaganja.

Nove bušotine rešile višedecenijski problem nedostatka vode

Član Gradskog veća, Vladimir Blagojević, podseća da je vodosnabdevanje na Divčibarama decenijama bilo otežano, naročito tokom zimske sezone i praznika, kada ovo turističko mesto beleži veću posetu gostiju.

Sada su, prema njegovim rečima, na sistem vodosnabdevanja priključene dve nove bušotine, jedna kod Hotela “Pepa” i druga kod odmarališta “Stevan Filipović”. Voda koja iz njih dolazi sa dubine od 80 metara je čistija i kvalitetnija od jezerske, koja se prikuplja od atmosferskih padavina i sliva površinskih rečica, i koja je do sada obezbeđivala najveće količine potrebne za vodosnabdevanje Divčibara.

Dovoljno vode i prilikom maksimalne posete gostiju

Novi sistem vodosnabdevanja je testiran tokom prvomajskih praznika, kada su smeštajni kapaciteti bili maksimalno popunjeni.

• Doživeli smo prijatno iznenađenje, jer je na Divčibarama, koje su tada bile prepune gostiju, potrošnja bila preko 15 litara u sekundi. Ono što je bitno, jeste da smo sve vreme imali pun rezervoar. Ranije je fabrika radila sa 10 litara u sekundi sa jezera, što je značilo da je rezervoar bio faktički protočan, a visinske zone na planini nisu imale vodu. Stavljanjem dve bušotine u funkciju imali smo, pri maksimalnoj poseti, dovoljne količine vode – objašnjava direktor valjevskog “Vodovoda” Ivan Filipović i dodaje da će novi kapaciteti rezervoara biti dovoljni i za proširenje turističkih i smeštajnih kapaciteta na Divčibarama.

Divčibarska voda i dalje za tehničku upotrebu

Prema njegovim rečima, pošto je ceo sistem još u probnom radu, na snazi ostaje preporuka iz septembra 2022. godine da se voda na Divčibarama ne preporučuje za piće zbog fizičko-hemijske neispravnosti.

• Trenutno ispitujemo vodovodnu mrežu i voda je u skladu sa pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode u internim analizama JKP “Vodovod” koje se obavljaju svakodnevno na nekoliko tačaka na mreži. Dok ne podesimo sve parametre odnosa sirovih voda koje se mešaju, ostaje preporuka koja je trenutno na snazi. Nakon što iz Zavoda za javno zdravlje stigne potvrda analize vode promenićemo preporuku o čemu ćemo obavestiti potrošače – kaže Filipović.

Na Divčibarama će, uz to, stalno biti prisutna ekipa preduzeća od 12 zaposlenih koja će se starati o kompletnom sistemu vodosnabdevanja ovog turističkog centra.

Po prvi put, Crveni krst Valjevo organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi na Divčibarama!

Akcija dobrovoljnog davanja krvi održaće se ispred hrama Sv. Pantelejmona na Divčibarama u subotu 6. jula od 11 do 16h.

Svi zainteresovani turisti ali i meštani mogu učestvovati u akciji jer vaše malo nekome znači život!

Turistička Organizacija Valjevo, u okviru projekta „Doživi Divčibare 2024“, organizovala je niz edukativnih radionica namenjenih osnovnoškolcima na Divčibarama. Učenici trećeg razreda „Prve Osnovne škole“ iz Valjeva, odeljenja III-1 i III-2, 12. juna učestvovali su u programu pod nazivom „Upoznaj i Doživi živi svet Divčibara“.

Tokom radionica, deca su imala priliku da posete Ergelu konja, obiđu ski stazu Crni Vrh, te učestvuju u aktivnostima vezanim za pešačenje i planinarenje, što je dodatno obogatilo njihovo iskustvo i upoznavanje sa prirodom Divčibara.

Projekat „Doživi Divčibare 2024“ traje od 12. do 15. juna i realizovan je uz podršku Ministarstva turizma i omladine Republike Srbije.

(Izvor: TO Valjevo)

Kada razmišljamo o letnjem odmoru, naša prva misao često odlazi na tople obale, sunce i peščane plaže. Međutim, letovanje u planini pruža jedinstveno iskustvo koje može biti prava osvežavajuća alternativa. Boravak u netaknutoj prirodi planinskih predela idealan je način da se napunite energijom i opustite.

Jedna od najvećih prednosti letovanja na planini je očuvana priroda koja vas okružuje. Predivni pejzaži sa gustim šumama, bistrim potocima, kristalno čistim jezerima i impresivnim vrhovima pružaju idealno okruženje za relaksaciju. Istraživanja pokazuju da vreme provedeno u prirodi smanjuje stres, poboljšava raspoloženje i potiče kreativnost, dok osećaj povezanosti s prirodom ima terapeutski efekat na naše mentalno i fizičko zdravlje.

Pored toga, boravak u planinskim područjima omogućava vam da udišete čist i svež vazduh, znatno manje zagađen od onog na obali. Kvalitetan vazduh pozitivno utiče na disajne puteve, poboljšava cirkulaciju i doprinosi opštem boljem zdravlju – a studije su potvrdile da smanjenje simptoma astme i alergija često ide ruku pod ruku sa boravkom u ovakvim okruženjima.

Klima na planini tokom letnjih meseci predstavlja još jednu veliku prednost. Niže temperature u poređenju sa vrućinom obalne klime omogućavaju vam da uživate u ugodnim uslovima bez opasnosti od ekstremnih toplotnih udara, što je idealno za sve koji ne podnose visoke temperature.

Ukratko, letovanje u planinskom ambijentu nudi obilje benefita – od osvežavajuće prirode i čistog vazduha do blagih temperatura i broja aktivnosti na otvorenom. Ako tražite nezaboravan odmor ovog leta, razmislite o planinskom raju koji će vas opustiti i ispuniti pozitivnom energijom.

Po prvi put na planini Maljen, tačnije na Divčibarama, 13. jula održaće se SOVA NIGHT TRAIL u organizaciji West Serbia Trails!

Sova Night Trail razlikuje se od ostalih trka! Start trke je u Divčibare Ski Resortu, trase iste kao i za Divca Winter Trail, međutim ono što je izdvaja od ostalih je to što će se održati u večernjim časovima (21h) !

Kao i do sada, možete se prijaviti za jednu od dve trase:
RED RACE 15km (640+)
BLUE RACE 10km (470+)

Za one koji prvi put žele da iskuse čari trail-a tu je i HAJK AVANTURA!

Ako želite da iskusite pravu avantru, igrate žmurke na Divčibarama i zajedno sa svojim prijateljima testirate svoje sposobnosti i izdržljivost prijavite se za SOVA NIGHT TRAIL do 25. juna!

KREĆITE SE, NAJBOLJE ŽMURKE SU U PRIRODI!

Dobro je poznato da je nagli razvoj Divčibara počeo 2019. godine sa otvaranjem hotela „Crni vrh“ koji je u vlasništvu proslavljenog košarkaša i reprezentativca , Miloša Teodosića. Nakon toga počinje urbanizacija ovog mesta i sve veće interesovanje turista ali i investitora!

Brojni su problemi sa kojima su se Divčibare borile, od lošeg puta, preko problema sa vodosnabdevanjem, strujom, kanalizacijom pa sve do manjka sadržaja koji bi privukao turiste.

ŠTA JE POSTIGNUTO U POSLEDNJIH 5 GODINA I U ŠTA JE ULOŽENO PREKO 20 MILIONA EVRA?!

Infrastruktura je osnov razvoja jednog mesta, pa je tako prvi projekat koji je započet i završen asfaltiranje puta od Krčmara do Divčibara. Obzirom da su Divčibare najbliži planinski centar od Beograda i Novog Sada, sa završetkom radova turisti su počeli da dolaze u sve većem brojem a samim tim rasla je i zainteresovanost investitora.

Pored hotela „Crni vrh“ , otvoren je i hotel „Royal Mountain“ ali izgrađeni su i mnogi apartmanski kompleksi što je stvorilo nove probleme.
Nakon toga javlja se nova bojazan „Da li će Divčibare postati novi Zlatibor?!“ . Dosta se govorilo o „Zlatiborizaciji“ , a mnoga udruženja i građani negodovali su zbog urbanizacije koja je bila neminovna obzirom da je popularnost Divčibara rasla. Nakon meseci borbe i više izmena plana generalne regulacije , sada na Divčibarama investitori pored niza uslova imaju prava da grade samo na 15% parcele čime je sprečena preterana urbanizacija. Pored toga, naknada za građevinsko zemljište porasla je sa oko 30e na 100e po kvadratu, pa će tako investitori morati da izdvoje znatno veći novac za gradnju a sav novac od naknade sliva se u budžet grada Valjeva.

Sa većim brojem turista, javio se i problem manjka parking mesta. Ovaj problem je rešen izgradnoj velikog parkinga u centru Divčibara koji može da primi 50 automobila i 16 autobusa, a asfaltiran je i parking kod ski staze „Crni vrh“, dok je projektovan i u planu je da se izgradi još jedan parking čime će se u potpunosti rešiti ovaj problem.

Jedan od najvećih problema sa kojima su se Divčibarci mučili je loše snabdevanje električnom energijom, pa su tiristi često ostajali u mraku sve dok nije izgrađena trafo stanica koja je povezana u dva smera (ka Požezi i ka Mionici). Sproveden je i optički internet što je Divčibare svrstalo među omiljene destinacije IT nomada ali i idealno mesto za velike korporacije i Team Building-e.

I pre velikog turističkog boom-a, ovo mesto kuburilo je sa vodosnabdevanjem. Brojne pritužbe su stizale, kako od vlasnika hotela i apartmana, tako i od samih turista koji su neretko ostajali bez vode u jeku turstičkih sezona. Posle mnogo godina, konačno je proširena vodovodna mreža. Divčibare se snabdevaju iz dve nove bušotine (kod hotela „Pepa“ i kod dečijeg odmarališta „Stevan Filipović), takođe je izgrađen i novi rezervoar što je rezultiralo da po prvi put praznici prođu bez prekida u vodosnabdevanju.

NAJVEĆI PROBLEM!

Nesumnjivo najveći problem Divčibara je kanalizacija, što je dodatno došlo do izražaja sa sve većim brojem posetilaca iz godine u godinu , pa se često mogu videti prizori izlivanja fekalija . Međutim, grad Valjevo izradio je plan nove kanalizacione mreže od čak 12km, kao i postrojenje za preradu otpadnih voda. Nakon izrade ovog plana , Ministarstvo zaštite životne sredine odobrilo je ovaj projekat, izdvojena su sredstva a početak izgradnje kanalizacije očekuje se u ovoj godini, nakon tendera za koji je se trenutno prikuplja dokumentacija.

Sa izgradnjom kanalizacione mreže, Divčibare će imati potpuno rešenu infrastrukturu koja je osnov za dalji razvoj. Sledeći korak je brendiranje Divčibara kao i unapređenje turističkog sadržaja.