Deonica Divčibare-Rajac

Posle obilaska Valjeva, jednog od značajnih kulturnih i industrijskih centara zapadne Srbije, put E7 ide klisurom reke Gradac na planinu Maljen, na kojoj se nalazi živopisna razuđena planinska visoravan – polje na 980 m visine, poznata turistička destinacija Divčibare.

Od Divčibara put E7 vodi na istok ka Rajcu. Preko zatalasanih brda, cvetnih livada i pored njiva nastavlja se prema Suvoboru (866 m). Iz centra naselja Divčibare, preko Stražare ulazimo u zonu Pitomina, gde se nalazi plnaninarski dom „Na poljani“.  Put se proteže u pravcu jugo-istoka. Prolazimo pored vikendica, bačija, prelazimo potoke, penjemo se na kote Vlasovi (1003 m) i Čiker (872 m) i makadamskim putem idemo ispod vrha Velikog Maljena (970 m), do Suve česme. Preko blago zatalasanih livada i dalje prema istoku stižemo do vrha Rior (882 m). Dalje, livadskim putem, pa kroz šumarke grebenom dolazimo do Malog Riora (721 m). I dalje se spuštamo, do rečice Grab, koja se smatra granicom Maljena i Suvobora.

Penjemo se ka Suvoboru, pored Mokre pećine stižemo na Ravnu Goru (750 m). Ovde prolazimo pored crkve Sv. Đorđa i dalje se krećemo asfaltnim putem koji spaja sela Struganik i Brajiće. Prelazimo preko ovog puta i posle kratkog uspona stižemo na vrh Suvobora (866 m). Sa vrha Suvobora put ide na sever, spušta se kroz retku mladu borovu šumu do asfaltnog puta na kome se nalzi prevoj koji je istovremeno vododelnica za reke Savu i Moravu. Mi nastavljamo put, sa desne strane asfalta, kroz borovu šumu prema severu. Posle izlaska iz šume, staza skreće na severoistok (asfaltni put nastavlja na sever prema selu Struganik) preko valovitih livada prelazi u seoski put koji obilazi vrh Šiljak (848 m) i prateći markaciju stižemo do planinarske kuće „Dobra voda“ (758 m), kojom gazduje planinarsko društvo „Pobeda“. U neposrednoj blizini se nalaze tri izvora.

Odlazeći sa Dobre Vode spuštamo se do jednog od izvora, preskačemo njegov potočić, napuštamo teritoriju Suvobora i izlazimo na seoski put kojim nastavljamo na sever pored Dobrog polja. Posle 600 m put skreće na istok i penje se (pored livada i kroz retke šumarke) stižemo iznad Kojića česme. Ovde počinju čuvene rajačke livade sa prekrasnim svetnim tepihom, čiju ravnu površinu remete uvale i vrtače. Po jednoj od takvih staza idemo na jugoistok da bi se popeli na vrh Rajca na kome se nalazi betonski stub sa označenim stranama sveta. Kad stignete na vrh Rajca (848 m) pruža se divan pogled na brdovitu Šumadiju, na planine Kosmaj, Bukulju, Venčac, Ostrovicu i Rudnik, planine zapadne Srbije (Povlen, Maljen i Medvednik) i istočne Bosne, a na jug do Ovčara, Kablara i Jelice. Kada je jako bistro može se videti i Avala iznad Beograda.

Sa vrha Rajca, put E7 se spušta livadama ka planinarskom domu „Čika Duško Jovanović“ u borovoj šumi na 648 m. Dom je otvoren preko cele godine, ima 50 kreveta i potkrovlje na kome se u vrećama za spavanje može smestiti još 30 ljudi. Zimi radi centralno grejanje, a kupatila su spratna.

Od Doma, put se malo spušta prema severu, pored manjeg broja vikendica, skreće na istok i putem „Rajske staze“ kroz nedirnutu šumovitu prirodu se penje do iznad izvora Čanak. Seoski put blago vijuga, ponovo izlazi na livade i postepeno se spušta ka Prostrugi (580 m). I dalje se krećemo prema istoku, spuštamo ka Bojovića visu (507 m) i stižemo u selo Boljkovce (287 m). Iz ovog sela, produžava naš put E7 na istok preko Lalinačke reke, penje se na Vis (520 m) zatim spušta do doline rečice Dragobilj pored koje prolazi Ibarska magistrala. Preko magistrale napuštamo venac valjevskih planina. Ulazimo u selo Zagrađe, a zatim ponovo blagi uspon ka najvišoj planini centralne Srbije i Šumadije put E7 vodi ka planini Rudnik.

Pešački put – deonica Valjevo – Gradac –Divčibare

Ovo je jedan od lepših načina da stignete od Valjeva do Divčibara, naročito tokom letnjih vrućina, kada se možete na više mesta okupati u prelepim rekama duž kojih vas trasa vodi. Iako prolazi kroz pitome krajeve, trasa je umereno teška i traži solidnu kondicionu spremu, a mestimično i tehničku veštinu.

Krećete iz centra Valjeva, hvatajući odmah nakon prelaska Kolubare put levo ka manastirima Ćelije i Lelić. U početku vas očekuje žestok uspon, koji će kasnije postati blaži. Prateći putokaz ka manastiru Ćelije spuštate se do manastira, a onda produžavate do reke i etno vajata. Ako pređete Gradac u vajatu ćete moći nečim da se osvežite, ali i da pojedete svežu pastrmku ili domaći kozji sir.

Sledi predivnih par kilometara vožnje pešačkom stazom pored Gradca  do nekoliko vikendica i kolibe mladih istraživača. Videćete još jedan viseći mostić koji vodi ka ostacima crkvice iz trećeg veka skrivenoj u gustoj šumi preko reke.

Sada se treba odvojiti od Gradca i popeti do zaseoka Lelića. Početak uspona je žestok – kombinacija jake strmine i ekstremnog kamenjara. Srećom, ne traje dugo i brzo ćete ponovo sesti u sedlo. Sledi naizgled beskrajno vijuganje sokacima sela razbacanog na širokom prostoru, krećući se sve vreme iznad Suvaje, najekstremnijeg dela kanjona Gradca gde tokom većeg dela leta vodotoka nema. Među priloženim tačkama imate obeležena Gradačka Vrela (trek do njih nije uvršćen, ali ćete lako pronaći put do dole), ukoliko poželite da se još jednom spustite na Gradac.

Na kraju kanjona na mestu gde se spajaju reka Zabava i Bukovska reka tvoreći Suvaju (koja prerasta u Gradac), ovaj trek vas spušta do reke i prevodi preko mosta, izvodeći vas na magistralu koja od Valjeva ide ka Kosjeriću. Magistralom ćete se kretati kratko, samo do sela Bukovi. Pre nego što vas popnemo na Divčibare, vodimo vas u posetu prelepoj Crnoj reci, tajnom dragulju Divčibara za koje malo ljudi zna, a čiji je kanjon čak lepši od Gradca. Ako želite da preskočite Crnu Reku i produžite direktno ka Divčibarama, kod tačke Skretanje za Divčibare skrenite na makadamski put preko reke.

Naš trek vodi samo do mesta na početku kanjona gde postoji livada i proširenje, lepe kadice u koritu gde se možete okupati, kao i izvor pored reke (mesto je zgodno i za kampovanje).

U nastavku puta, kada se vratite sa Crne reke treba da se spremite za najozbiljniji uspon na ovoj trasi, na kome ćete, prvo blago, a onda sve strmije, savladati čak 650 m nadmorske visine, sve do Divčibarskih visova. Ova trasa vodi prvo lepom dolinom reke Kozlice, a onda izbija na dugački, četinarima obrasli greben Pejara, sa koga se na više mesta pruža lep vidik na kanjon Crne reke.