I ove godine Uskrs na Divčibarama će biti svečano proslavljen u hramu Svetog Pantelejmona i u velikom broju ugostiteljskih i smeštajnih objekata, kao i vikendica. Obilne padavine i zahlađenje prethodnih dana, nisu u značajnoj meri poremetili pripreme za ovaj najveći hrišćanski praznik. Već od prvog dana Uskrsa se očekuje toplije vreme sa periodima kiše, ali i sunčanim intervalima. U periodu od Uskrsa do prvomajskih praznika se očekuje promenljivo oblačno vreme sa periodima sunca i kiše i dnevnim temperaturama od 18 do 20 stepeni, a za prvomajske praznike predviđa se sunčano i toplo vreme sa najvišim dnevnim temperaturama oko 23 stepena celzijusa.
Za najveći hrišćanski praznik – Uskrs vezuju se običaji koji imaju dosta odlika crkvenog učenja i crkvene prakse.
Farbanje jaja jeste specifičnost ovog velikog praznika. Jaje se smatra simbolom rađanja novog života. Uskršnja jaja obično se farbaju na Veliki četvrtak i Veliki petak. Iako su korišćene razne boje, crvena se jedina smatrala obaveznom, a u nekim delovima Srbije i jedinom dozvoljenom bojom, jer prema predanju, jedan od vojnika koji je čuvao razapeto Hristovo telo, rekao je da će Hrist ustati ako pečeno pile oživi i snese crveno jaje. Sa jajima se završavao višenedeljni post, a postojao je običaj da se jajima deci trljaju obrazi, i da se ukućani umivaju vodom u kojoj su jaja prenoćila. Ipak, ni sva crvena jaja nemaju isti značaj, jer se prvo jaje ofarbano u crveno naziva čuvarkuća, čuvar, stražar, stražnik. Za čuvarkuću se veruje da ima posebnu moć, pa se zato koristilo u magiji plodnosti, ali i za zaštitu ljudi i ljudskog zdravlja. Čuvarkuća se koristila i za zaštitu useva pa se često zakopavalo u dvorište ili njivu.
Drugi važan običaj, vezan za ovaj praznik, je pričešće, koje se, osim u crkvi, obavljalo i u prirodi. Tačnije, u Šumadiji je bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem. U istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanjem, a tokom njega, pre ručka su se drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapali u vino. Svi ukućani su morali da piju tu „komku“ nakon čega su preskakali sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.
Jedno od obeležja Uskrsa jeste svečani ručak, kojim se i zvanično prekida sedmonedeljni post u krugu porodice, mada je u nekim delovima zemlje bio uobičajen ručak celog sela pred drvetom – zapisom, a ono što je obavezno bilo za taj obed jesu uskršnji kolači i uskršnja pečenica od prasetine ili ovčetine.
Uskrs se proslavlja, nekoliko dana, a zbog značenja koje ima smatra se i danom u kome se treba veseliti, radovati i družiti sa najbližima.
Svim posetiocima portala DivčibareINFO.com i ljubiteljima Divčibara, SREĆNE USKRŠNJE PRAZNIKE želi DivčibareINFO tim!
HRISTOS VASKRSE!
